Medicinska dijeta

Medicinska dijeta ili bolnička dijeta je univerzalni naziv za sve režime ishrane koje se koriste u zdravstvene svrhe ili su ih osmislili lekari kako bi na prirodan način ubrzali skidanje viška kilograma kod svojih pacijenata. Prva asocijacija na medisinsku dijetu na našim prostorima je VMA dijeta, specijalni režim ishrane koji su osmislili lekari ove eminentne zdravstvene ustanove, koji brzo topi masne naslage i skida celulit na zdrav način. Ona je samo jedna od mogućih varijante medicinskog plana ishrane, a u ovom tekstu ćemo vam predstaviti osnovne principe i pravila na kojima se baziraju medicinske dijete.

Treba da imate na umu da je reč o veoma restriktivnom režimu ishrane, koji ne prija svima, pa bi bilo najbolje, da se pre početka dijete posavetujete sa vašim lekarom.

Šta je medicinska dijeta?

Medicinska dijeta u širem smislu je plan ishrane koji kontroliše unos određene hrane ili hranljivih materija. To je deo lečenja zdravstvenog nekog stanja i obično ga propisuje lekar, a planira dijetetičar.

Medicinska dijeta je dijeta koju je osmislio američki kardiolog još sredinom prošlog veka, a kasnije je dobila razne verzije. Na osnovu osnovnih principa koje je postavio američki kardiolog Herman Tarnover kod nas je nastala čuvena VMA dijeta. Inspirisan brojnim zdravstvenim problemima gojaznih ljudi, sedamdesetih godina 20-og veka, ovaj poznati lekar je počeo da se bavi ishranom srčanih bolesnika.

Tako je osmislio medicinsku dijetu pre svega namenjenu osobama obolelim od kardiovaskularnih oboljenja, koju je opisao u knjizi - The Complete Scarsdale Medical Diet plus Dr. Tarnower's Lifetime Keep-Slim Program. Iako je, prevashodno, bila namenjena bolesnicima zbog svog blagotvornog dejstva i vidljivih rezultata, 70- ih godina počinje da se širi i postaje jedna on najpopularnijih dijeta za skidanje viška kilograma.

Ova dijeta brzo dovodi do gubitka kilograma, zahvaljujući veoma niskom unosu kalorija na dnevnom nivou. Jedna je od najstarijih dijeta, koja se zasniva na smanjenom unosu ugljenih hidrata, a aktuelna je i danas, posebno na zapadu. Na početku dijete se javljaju brzi rezultati, gubitak i do 15 kilograma za dve nedelje. Kako su u savremenom svetu instant rešenja najtraženija, početkom veka na zapadu doživljava veliku popularnost.

Princip je da se unosi se velika količina proteina, a smanjuju masti i šećeri. Voće i povrće može da se jede u neograničenim količinama, ali je strogo dozvoljeno samo tri obroka dnevno, bez grickanja i užine između. Zavisno od modifikacije medicinske dijete, kalorije se ili uopšte ne računaju ili se strogo vodi računa da se dnevno unosi 1000 kalorija, ni više ni manje.

U toku dana treba popiti najmanje četiri čaše vode ili čaja. U hranu je dozvoljeno dodavati biljne začine, soli, sirće, limun, biber, kečap, senf. Zabranjeno vam je bilo kakve grickalice osim šargarepe, celera i vegetarijanskih supa sa niskim sadržajem natrijuma, koje možete jesti samo po potrebi. Važno je pridržavati se liste pažljivo odabranih namirnica.

Pravilo je da se na dnevnom nivou unese tačna srazmera hranljivih materija, i to u sledećem odnosu:

43% proteina

22,5% masti

34,5% ugljenih hidrata

Dijeta može da se primenjuje u ciklusima, prvo ishrana prema medicinskoj dijeti sedam dana do dve nedelje, zatim se, pre novog kruga, pravi pauza u istom trajanju. Na dnevnom nivou se unosi malo kalorija, sa značajnim smanjenjem unosa šećera i masti, pa je na duži rok ovaj način ishrane kontraindikovan.

Nakon 14-dnevne početne dijete, dozvoljeno vam je da uvedete nekoliko zabranjenih namirnica, kao što je hleb (do 2 kriške dnevno), peciva (kao retka poslastica) i jedno alkoholno piće dnevno.

Iako se od vas i dalje očekuje da pratite listu odobrenih namirnica, dozvoljeno vam je da povećate veličinu porcija i kalorije kako biste omogućili veću fleksibilnost.

Tarnover je predložio da pratite program Keep Slim dok ne primetite da se vaša težina povećava. Ako se ponovo ugojite, dobijate instrukcije da ponovo uradite početnu dijetu od 14 dana.

Dozvoljene namirnice:

• Sirovo povrće bez skroba: paprike, brokoli, prokelj, kelj, kupus, šargarepa, karfiol, celer, boranija, lisnato povrće, zelena salata, luk, rotkvice, spanać, paradajz i tikvice
• Voće: birajte grejpfrut kad god je to moguće; inače jabuke, borovnice, dinje, grožđe, limun, limeta, mango, papaja, breskve, kruške, šljive, jagode i lubenica
• Pšenica i žitarice: dozvoljen je samo proteinski hleb
• Meso, živina i riba: nemasna govedina (uključujući hamburger), piletina, ćuretina, riba, školjke i narezak (osim bolonje)
• Jaja: žumanca i belance, ali pripremljena obična - bez ulja, putera ili drugih masti
• Mlečni proizvodi: proizvodi sa niskim sadržajem masti, kao što su 2% mleka, kriške sira i svježi sir
• Orašasti plodovi i semenke: samo šest oraha ili badema dnevno, povremeno
• Začini: većina bilja i začina je dozvoljena
• Pića: nezaslađena crna kafa, čaj i voda, kao i dijetalna soda bez kalorija

Hrana koju treba izbegavati:

Medicinska dijeta zabranjuje brojne namirnice, uključujući mnoge zdrave poput slatkog krompira, avokada, pasulja i sočiva. Nema navedenih razloga zašto su ove namirnice zabranjene.

Iako je grejpfrut prvobitno bio jedino dozvoljeno voće, ažurirane verzije sada dozvoljavaju većinu voća - ali ih smatrajte poslasticom a ne obrokom.

• Povrće i skrob: pasulj, kukuruz, sočivo, grašak, krompir (beli i slatki), bundeva i pirinač
• Voće: avokado
• Mlečni proizvodi: punomasni mlečni proizvodi uključujući mleko, jogurt i sir
• Masti i ulja: sva ulja, puter, ghi, majonez i prelivi za salatu
• Pšenica i žitarice: većina pšenice i proizvoda od žitarica (npr. đevreci, hleb, žitarice za doručak, kolačići, krekeri, krofne, palačinke, testenine, pita hleb, pice, sendviči, tortilje)
• Brašno: svo brašno i hrana na bazi brašna
• Orašasti plodovi i semenke: svi orasi i semenke osim oraha i badema (u ograničenim količinama)
• Meso: visoko obrađeno meso, kao što su šunka, kobasica i slanina
• Slatkiši i deserti: svi slatkiši i deserti, uključujući čokoladu
• Prerađena hrana: brza hrana, smrznuta hrana, čips, gotovi obroci.
• Pića: alkoholna pića, veštački zaslađena pića, većina voćnih sokova, soda i specijalne kafe i čajevi

Prednosti medicinske dijete:

Uprkos svojim nerealnim obećanjima o brzom gubitku težine, medicinska dijeta ima nekoliko prednosti. Jednostavna je i jasna za one koji traže tačna uputstva, koja uklanjaju nedoumice koje mnoge dijete uključuju. Štaviše, promoviše hranu sa visokim sadržajem proteina uz povrće u svakom obroku. U zavisnosti od vašeg uobičajenog obrasca ishrane, ovo može poboljšati njen kvalitet.

Konačno, medicinska dijeta je prilično jeftina i ne zahteva skupu hranu ili opremu za spremanje.

Nedostaci medicinske dijete:

Medicinska dijeta je veoma niska u kalorijama, što verovatno dovodi do kratkoročnog gubitka težine - uglavnom zbog gubitka vode, a ne masti. Verovatno ćete povratiti težinu kada se dijeta završi.

Zbog malog unosa kalorija, osobe koje boluju od hroničnih bolesti moraju da se konsultuju sa nutricionistom, a ukoliko se pojavi nesvestica, malaksalost, umor, zatvor ili proliv, nervozna creva, obavezno se javiti lekaru i prekinuti dijetu.

Fokus na brzom gubitku težine i ekstremna ograničenja otežavaju dugotrajno praćenje, ali je i opasno. Iako možete brzo izgubiti težinu, većina medicinskih stručnjaka se slaže da je brz gubitak težine nezdrav i neodrživ. Umesto toga, trebalo bi da usvojite zdrave životne navike, kao što su kontrola porcija, zdrave tehnike kuvanja, redovne vežbe i upravljanje stresom.